Kosovo teži da pitanja rata pokrije strategijom za tranzicionu pravdu

Tringa Dreshaj

Nakon mnogobrojnih pokušaja i više od 22 godine od okončanja rata na Kosovu, Vlada Kosova je ove godine započela sa izradom Nacionalne strategije za tranzicionu pravdu u zemlji.

Strategija ima za cilj da pokrije pitanje povrede ljudskih prava i ratnih zločina koji su se desili na Kosovu tokom 1998-99 i na njenoj izradi je angažovana ekipa od 10 službenika i eksperata iz civilnog društva.

U srži ove strategije će biti pravda i reparacije za žrtve svih nacionalnosti.

Premijer Albin Kurti je rekao da je njegova vlada jasno naglasila fokus na suočavanje s prošlošću i tranzicionu pravdu.

„Postoji nekoliko inicijativa u procesu, sve su povezane sa zločinima koji su počinjeni tokom rata. Pored toga što ova strategija treba da obuhvati sve te inicijative, treba da postoji i interakcija među njima“, rekao je Kurti.

Ministarka pravde, Albulena Haxhiu, je rekla da su suočavanje s prošlošću i tranziciona pravda neizbežan proces. „Zbog toga ćemo raditi na realizaciji prava žrtava da znaju, pravo na reparacije i pravdu“, rekla je Haxhiu.

„U odsustvu mirovnog sporazuma, mehanizmi tranzicione pravde su preduzeti ad-hoc. Propraćeni su nedostatkom političke volje da se suočavanje s prošlošću učini prioritetom državne agende“, dodala je ona.

Strategija ima za cilj da bude sveobuhvatni plan i u njenom fokusu budu žrtve. Takođe, ovaj dokument predviđa integraciju svih institucionalnih inicijativa koje su do sada preduzete, ali ne specifikuje ulogu Specijalizovanih veća Kosova, koja su smeštena u Hagu u Holandiji.

Takozvani Specijalni sud je osnovan 2015. pod međunarodnim pritiskom nakon neuspeha pravde na Kosovu, a posebno tokom vremena misija UN (UNMIK) i EU (EULEX) kako bi se osiguralo krivično gonjenje i suđenja za ratne zločine.

Abit Hoxha, predavač i istraživač medija i sukoba na Univerzitetu Agder u Norveškoj, navodi da je ova strategija od velikog značaja za zemlju, kao inicijativa za okončanje procesa tranzicione pravde.

„Do sada su radnje na Kosovu bile neplanirane, zasnovane na individualnim idejama ili inspirisane događajima, bez ikakvog planiranja“, kaže Hoxha.

„Ova strategija takođe treba da reši problem sudskog sistema, koji ne prihvata tužbe za obeštećenje za nanetu ratnu štetu, koje podnose kosovski građani protiv države Srbije“, dodaje on.

Do sada je većina institucionalnih inicijativa za tranzicionu pravdu bila fragmentirana, a često su bile neuspešne zbog nedostatka političke volje.

Vlada je ranije ove godine pokrenula proces osnivanja Instituta za ratne zločine, koji ima za cilj prikupljanje i dokumentovanje zločina koji su počinjeni tokom rata na Kosovu. Prethodni Institut za ratne zločine je osnovan 2011, ali je ugašen 2018. od strane vlade bivšeg premijera Ramusha Haradinaja.

Bivši predsednik Hashim Thaçi je 2017. pokrenuo osnivanje Komisije za istinu i pomirenje u cilju pomirenja kroz unutrašnji dijalog između zajednica i da bi iskustva ratnih žrtava bila u temelju ove inicijative.

On je naglasio da zemlja treba da se suoči sa prošlošću u vezi onoga šta se je desilo tokom ratova 1998-1999 kako narod na Kosovu ne bi ostao talac prošlosti.

Međutim, budućnost ove inicijative je takođe pod znakom pitanja jer su Specijalizovana veća Kosova odvela Thaçija u Hag kako bi mu se sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Bivši predsednik Skupštine, Kadri Veseli, je pokrenuo tužbu za genocid protiv Srbije, ali već više od dve godine nije ništa učinjeno kako bi se tužba podnela. Dok je u martu ove godine premijer Albin Kurti takođe obećao da će tužiti Srbiju za genocid.

„Institucionalne inicijative poput Komisije za istinu i pomirenje su zakazale jer su bile fragmentovane. Zbog toga strategija za tranzicionu pravdu mora da bude sveobuhvatna“, kaže Abit Hoxha.

Dok između Kosova i Srbije nema dogovora o miru, inicijative za suočavanje s prošlošću i dalje nemaju podršku srpske zajednice na Kosovu.

Mnogi Srbi, čiji su članovi porodica ubijeni ili nestali tokom ili nakon rata na Kosovu, su pokazali skeptičnost da strategija može promeniti nešto.

„Uspeh kosovske strategije direktno zavisi od političke volje i volje za istinom. Istina nije potpuna ako nije za obe strane“, kaže Hoxha.

Valza Sadriu, politička savetnica za tranzicionu pravdu u Ministarstvu pravde kaže da u okviru procesa suočavanja s prošlošću strategija ima za cilj identifikaciju potreba društva, a u cilju očuvanja kolektivnog sećanja.

Vlada je objavila da će strategija obuhvatiti četiri glavna stuba tranzicione pravde identifikovanjem strateških ciljeva za svaki stub.

Prema Sadriu, strategija će obuhvatiti „program obeštećenja, istinu, sećanje i efikasna sredstva za preživele“.

„Negiranje zločina koji su počinjeni na Kosovu, glorifikacija ratnih zločinaca, kao i neprekidno promovisanje kulture nekažnjavanja sa strane Srbije je dokaz tome“, izjavila je Sadriu.

Ovaj članak je proizvod onlajn obuke za Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.

FILTER

READ THIS ALSO