Razlike u albanskoj i srpskoj perspektivi o istoriji

Qliresa Hasani

Trasirajući mešovite emocije, Srbi i Albanci na Kosovu nastavljaju da gledaju u svoju prošlost iz potpuno suprotstavljenih perspektiva.

Više od dve decenije nakon okončanja rata 1998-99, u istorijskoj percepciji Albanca, rat na Kosovu se primećuje u većem delu zemlje, dok za Srbe se više primećuje bivša Jugoslavija kao primer uskomešanog multinacionalnog mozaika.

Dok su razlike u istorijskim stavovima i dalje veoma duboke, stabilnost Kosova nastavlja da se osporava tenzijama između zaštite identiteta i posebnih nacionalnih težnji.

Istoričar Ilir Bytyçi kaže da Kosovski boj, koji je i dalje srpski mit, pa sve do najnovije istorije, dešavanja između Albanaca i Srba nastavljaju da se prikazuju u različitim narativima. „Istorija nastavlja da se gleda iz suprotnih perspektiva. Srpski mit je korišćen za pripremanje srpskog naroda za realizaciju ekspanzionističkih planova“, kaže Bytyqi.

On spominje tretman crkava i manastira kao jedan od elemenata dijametralno suprotnih perspektiva. „Polazeći od ovih načela, srpska istoriografija je učinila da Kosovo postane „srpska kolevka“.

„Iseljavanje Srba je još jedna ilustracija“, kaže Bytyqi.

Zoran Maksimović, službenik za Zajednice i povratak u opštini Uroševac, kaže da je do iseljavanja Srba sa Kosova, a posebno u 1999, došlo zbog nedostatka bezbednosti.

„Do iseljavanja nije došlo njihovom željom, došlo je zbog nedostatka bezbednosti jer je rat učinio svoje“, kaže Maksimović.

Prema njemu, u obradi najnovije kosovske istorije, „masivnom odlasku“ Srba nije posvećen veliki prostor.

„Ne vidim da se rat na Kosovu tretira na odgovarajući način. Rat je uništio i srpsku zajednicu“, kaže on. „Posle rata, mnogi Srbi su pokušali da se vrate u svoja mesta. Izgrađene su neke kuće, međutim većina se je ponovo iselila“.

Maksimović kaže da su dokaz ovoga gradovi bez Srba, poput Uroševca. „Nema više srpskih građana po gradovima“.

Istraživači van Balkana kažu da ja raspad bivše Jugoslavije doneo snagu za proizvodnju nacionalnih narativa i protiv-narativa između Srba i Albanaca.

Trenutno učenje istorije još nije istraženo u dovoljnoj meri, dok je uloga istoričara od suštinskog značaja u formiranju i shvatanju istorije, istoriografije i kolektivnog pamćenja.

U istraživanju „Fostering a Critical Account of History in Kosovo: Engaging with History Teachers, autora Anna Di Lellio, Orli Fridman, Srđan Hercigonja i Abit Hoxha se naglašava da su nastavnici istorije iz obe grupe „staratelji“ svoji nacionalnih narativa. Međutim, ni ovi nacionalni narativi često nisu homogeni jer su takođe i razni istoričari i profesori istorije pod uticajem svojih ideoloških i političkih stavova.

Joanna Hanson, britanska istoričarka usredsređena na naučna istraživanja u vezi Centralne i Istočne Evrope, kao i na rešavanju međuetničkih sukoba u balkanskim zemljama, kaže da je revizionizam  sporan i menja istoriju iz mnogih razloga. „Tokom vremena se istorija neprekidno revidira. Nije statična tema. Pronalaze se novi izvori, pišu novi memoari, usvajaju novi pristupi, vrednosti i metodologije“, kaže Hanson.

Revizionizam je često bio pristup istoričara koji traže da poreknu da su se stvarno dogodili istorijski događaji poput genocida.

„Još se suočavamo sa onima koji poriču Holokaust. Ovaj pristup je primećen i kod marksista, kao napor da se minira njihova istorija“, dodaje Hanson.

Nekoliko istraživanja proteklih godina se je pozabavilo analizom uloge izrade kurikuluma i istorijskih udžbenika u formiranju učenja o prošlosti u zemljama bivše Jugoslavije.

U kontekstu suočavanja sa prošlošću na Kosovu, imajući u vidu rat 1998-1999, Hanson kaže da je više od revizionizma postojalo pisanje ravnomerne istorije.

U poslednjim decenijama, izraz multiperspektiva je uspeo da zauzme veoma malo mesto u učenju istorije na Kosovu, bez obzira što mnogi istraživači sugerišu takav pristup u učenju istorije.

U određenim zemljama EU, stav, da istoriju treba tretirati iz nekoliko perspektiva, je deo kurikuluma istorije i Savet Evrope koristi izraz multiperspektiva u svojim preporukama za učenje istorije u evropskim zemljama.

„Treba naglasiti da rat ima određenu putanju i da postoje uzroci da se ide više unazad, kao npr. istorija bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, uloga partizana, veoma mali naglasak na specifičnu situaciju na Kosovu i ulogu nacionalista“, kaže Hanson.

Paralelni obrazovni sistemi na Kosovu su nastavili da hrane suprotne perspektive i jednostrane narative.

„Istoričari ne trebaju da rade na reviziji istorije. Ono šta Srbi pišu o ratu sadrži vredne tačke, ali je to potrebno objasniti na objektivan način jer istorija ima nekoliko istina“, kaže Hanson.

„Najvažnija tačka je istraživati istoriju na tačan način, osmotriti dešavanja iz stanovišta iz nekoliko perspektiva kako ne bi poricale jedna-drugu“, dodaje ona.

Međutim, prema njoj, reviziju poslednjih dešavanja iz prošlog veka treba gledati iz mnogih izvora.

„Kada pogledamo istoriju rata 1998-99, to bi podrazumevalo korišćenje izvora (pisanih i grafičkih) obe strane, kao i međunarodnih relevantnih izvora“, kaže Johana Hanson.

Jasna Dragović Soso, profesorka na Odeljenju za politiku i međunarodne odnose na univerzitetu Goldsmiths u Londonu, kaže da je normalno da postoje različita tumačenja istorije, posebno kada je reč o događajima kao što je raspad države i rat.

„Pisanje istorije treba da bude prema obimnim faktičkim osnovama i mnogim argumentima, uključujući i one koje su protiv nečijeg tumačenja. Postoje različita stanovišta, ali postoji i loša istorija“, kaže ona.

Prema Dragović-Soso, loša istorija se izdvaja od činjenica i oglušava se na protiv-argumente.

„Ona je udubljena u ideologiju i dogmatizam. Selektivna i zatvorena naspram činjenica i tumačenja koja osporavaju njene ideološke pretpostavke. I, sledstveno, ne ubeđuje nikog izvan njene grupe ideoloških obožavalaca“, kaže Dragović-Soso.

Ovaj članak je proizvod onlajn obuke za Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.

FILTER

READ THIS ALSO