Odugovlačenje u iskopavanjima na lokacijama na kojima se sumnja da se nalaze nestale osobe tokom rata na Kosovu

DRENUSHA CANOLLI

Agron Limani iz Male Kruše i njegova porodica i dalje čekaju da saznaju sudbinu oca, strica i brata od strica. 2014. su na masivnom groblju u blizini Prizrena pronađeni posmrtni ostaci brata Luana. Njegov otac, brat i dva strica su ubijeni u podne 26. marta 1999. u masakru u Maloj Kruši, zajedno sa još 106 drugih osoba. Luan je imao 21 godinu u proleće 1999, kada su ga odvele srpske snage i porodica 15 godina nije ništa znala o njegovoj sudbini.

Limani kaže da bi svaka informacija bila korak u pronalaženju člana njegove porodice.

„Nesumnjivo da bilo kakva informacija kojom mogu raspolagati institucije, to treba da posluži kao razlog da se bez kašnjenja počne sa iskopavanjima kako bi se istražili posmrtni ostaci“; kaže Limani. „U rasvetljavanju sudbine nestalih može pomoći i hapšenje počinilaca koji su odgovorni za nestanak tih osoba“.

Od okončanja rata na Kosovu tokom 1998-99 je prošlo više od 22 godine, a životi osoba nestalih kao rezultat ovog sukoba su postali brojke.

Porodice 1.622 osobe, koje se vode nestalim u ratu, još čekaju na odgovor o sudbini i lokaciji njihovih najmilijih.

Prema Limaniju, kako bi znali nešto više o lokaciji nestalih osoba pred lice pravde treba izvesti osumnjičene za ratne zločine.

„Zbog toga vlada preko svoji mehanizama treba da dodatno potisne ovu agendu kako bi se pred lice pravde izveli osumnjičeni za ratne zločine i preko njih dobile informacije o lokaciji posmrtnih ostataka“, kaže on.

Vladina Komisija za nestale osobe (KNO) ne preferira da objavljuje lokacije na kojima se trenutno vrše iskopavanja sve dok ne bude najmanje pet naloga tužilaštva za iskopavanja unutar teritorije Kosova.

„KNO ima saznanja o najmanje pet lokacija unutar teritorije Republike Kosovo. Što se tiče lokacija, imajući u vidu osetljivost pitanja i kako ne bi uznemiravali porodice dok ne dobijemo konkretne rezultate, KNO ne preferira da objavljuje mesta o iskopavanjima dok se ne završe“, stoji u elektronskom odgovoru vladine Komisije za nestala lica.

Dok Bajram Qerkinaj, koupravnik nevladine organizacije Resursni centar za nestale osobe, koja okuplja porodice nestalih svih zajednica, kaže da postoji sedam naloga za masovne grobnice na Kosovu. Međutim, prema njemu, problem je u tome što se u nekim slučajevima postoji nemar.

„Prema tužilaštvu i policiji, postoji 7 naloga za iskopavanja na mestima gde postoji sumnja da postoje masovne grobnice i nijedan još nije izvršen“, kaže Qerkinaj.

„A krivica je u nemarnosti u radu Instituta sudske medicine i vladine Komisije za nestale osobe“, dodaje on.

Tužilaštvo je potvrdilo da je do sada izdalo naloge za sprovođenje iskopavanja na četiri lokacije na kojima se sumnja u postojanje masovnih grobnica, u Dretu u Leposaviću, u Hasu u Prizrenu, na Košarama u Dečanu i Javoru u Mališevu. Dok su i dalje na razmatranju i lokacije u Orlatu i Klečki.

Međutim, Qerkinaj kaže da organi odugovlače sa početkom radova.

„Izvadili smo pet na severu, ali opet iskopavanja nisu okončana. Takođe i u Zubinom Potoku i na mnogim drugim mestima za koja nemam pravo da govorim“, rekao je on.

Qerkinaj optužuje vladinu Komisiju za nestale osobe i Institut sudske medicine zbog nezavršenog posla.

On izražava sumnje u zaustavljanje potrage za posmrtnim ostacima.

„Sada kažu da nisu bili u stanju da rade jer je u avgustu istekao ugovor kompaniji. Međutim ista kompanija je radila i u septembru i u oktobru“, navodi Qerkinaj.

U vladinoj Komisiji za nestale osobe, kritike Qerkinaja i drugih članova porodica o nemaru u iskopavanjima nazivaju „predrasudama“.

Prema vladinoj Komisiji za nestale osobe „napori za rasvetljavanje sudbine nestalih osoba se neprekidno suočavaju sa raznovrsnim preprekama, posebno u politizaciji ovog procesa sa strane Srbije“.

Ministarstvo pravde je navelo da je dobilo naloge i da „se planiranje (za iskopavanja) obavlja sa mnogobrojnim akterima, ali i u saradnji sa Komisijom (za nestale osobe) srpske strane u okviru memoranduma o saradnji o njihovom prisustvu tokom iskopavanja“.

Na sastanku u Briselu koji je u septembru održan između pregovarača Kosova i Srbije, izveštavano je da su se strane složile o otvaranju vojnih i policijskih dosijea iz vremena rata na Kosovu tokom 1998-1999, kako bi se pomoglo u pronalaženju nestalih osoba, međutim porodice su veoma skeptične.

„Imamo grobnice i u Dukađinu, imamo i po svim opštinama, ali se ne radi“, kaže Qerkinaj.

Ovaj članak je proizvod onlajn obuke za Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.

FILTER

READ THIS ALSO