Članovi porodica nestalih zahtevaju promenu “diskriminatornih“ zakona

Članovi porodica i udruženja nestalih traže promenu zakona koji reguliše pitanje nestalih osoba iz rata na Kosovu 1998-1999, jer ga smatraju diskriminatornim, jer ih dovodi u neravnopravan položaj sa ostalim kategorijama proisteklim iz rata.

Albonita Aliu

Više od dve decenije porodica Agrona Limanija doživljava dramu potrage za njegovim ocem, bratom, ujakom i ujakovim sinom, koji su ubijeni u podne 26. marta 1999. godine, zajedno sa 104 osobe u masakru u Maloj Kruši, kada su njihova tela i nestala. Do sada je pronađen samo njihov brat Luan, dok su ostali među 65 nestalih u ovom masakru.

U međuvremenu, u penzionom sistemu za nestale osobe tretiraju se kao dvoje, a ne kao četvoro nestalih. “Moja majka je primala penziju na kratko i to penziju samo za oca, a ne za brata, i to je primala do 2017. godine, kada je odlučeno da porodica treba da odluči između sopstvene penzije ili one za nestale članove porodice, bez obzira na to koliko ima nestalih članova “, kaže Limani.

Kaže da je ovaj oblik penzijske politike diskriminacija i nepoštovanje ove kategorije. “Način na koji se odnosi prema porodici sa 3-4 nestale osobe je uvredljiv. To je prezir, posebno prema ženama koje su izgubile muževe i koje su sada glava porodice “, kaže Limani.

Limani, koja je na čelu udruženja za nestale osobe "26. mart", kaže da je potrebno promeniti trenutni zakon koji reguliše ovo pitanje ili je potrebno da se vrati prethodna šema penzionog sistema za porodice nestalih.

Pitanje nestalih osoba iz rata 1998-1999. na Kosovu i njihovih porodica regulisano je sa četiri zakona, ali ti zakoni ne samo da ne regulišu u potpunosti svoj status, prava i potrebe, već su neke njihove odredbe međusobno u sukobu, otežavajući njihovu primenu u praksi.

Još jedan element koji članovi porodica i udruženja nestalih osporavaju je procentualna stopa za dva ili više nestalih članova porodice. “To je neravnopravan tretman prema njima“, kaže Limani.

Zakon na snazi porodice nestalih izjednačava sa ostalim kategorijama proisteklim iz rata. Srodnik nestalog civila prima penziju od 168 evra, dok srodnik mučenika prima 448 do 672 evra, ako postoji više od jedne nestale osobe sa statusom mučenika.

Vlada Kosova je 2019. godine odobrila koncept /dokument koji za cilj ima promenu zakona koji uređuju pitanje nestalih, unapređenje mehanizama za razjašnjavanje sudbine nestalih, rešavanje njihovog statusa i statusa njihovih porodica, kao i za čuvanje stvari nestalih osoba.

Prema ovom dokumentu planirano je da se u toku prve godine izmene i dopune: Zakon o nestalim licima, Zakon o statusu i pravima mučenika, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica i Zakona o šemama Penzija koje finansira država.

Do sada vlada nije povukla nijedan korak da promeni ove zakone.

Članovi porodica žale se uglavnom na odredbe koje regulišu njihov socijalno-ekonomski deo. |”Činjenica da članovi porodice moraju da biraju između prava na individualnu penziju i porodične penzije, kao rođaci nestale osobe, predstavlja podcenjivanje“, kaže Limani.

Bajram Čerkinaj, kopredsedavajući Resursnog centra za nestale osobe, organizacije koja okuplja predstavnike porodica nestalih osoba iz rata na Kosovu 1998-1999, takođe smatra da je penzioni sistem rođaka (članova porodice) ove kategorije žrtava diskriminatoran.

“Ljudska prava se neprestano krše. “Postoje ljudi koji su radili više od 40 godina i uplaćivali penzijske doprinose, a s druge strane imaju 2-3 nestala člana porodice i oni moraju da odluče koju penziju će dobiti“, kaže Čerkinaj.

Za Čerkinaja, čiji se sin takođe vodi kao nestala osoba, penzija za porodice nestalih nije penzija, već više "simbolika" da su priznati kao kategorija žrtava. “Postoje slučajevi kada porodica ima dvoje ili više nestalih i prima samo jednu penziju, što im dodatno pogoršava bol“, kaže on.

Iako su vladine inicijative za promenu zakona koji regulišu pitanje nestalih osoba ostale u fiokama, institucija Ombudsman je upozorila na žalbu Vladi na razlike u penzijskom sistemu.

“Takođe smo tražili od institucije Ombudsmana da se pozabavi ovim pitanjem. “Očekujemo da će Ombudsman razmotriti naše zahteve i podneti tužbu“, kaže Čerkinaj.

Ove godine je iz kosovskog budžeta izdvojeno preko 387 miliona evra ili oko 23,5% ukupnog budžeta za penzijske i socijalne šeme za preko 290 hiljada korisnika, uključujući porodice nestalih. Ova lista je u porastu.

Ovaj članak je proizvod mrežne obuke za novinarsko izveštavanje u oblasti Suočavanja sa prošlošću (SsP) /Senzibilizovanog novinarstva o sukobima, koju sprovodi program forumZFD-Kosovo. Za stavove izražene u ovom članku odgovoran je autor i oni ni na koji način ne odražavaju stavove forumZFD.

FILTER

READ THIS ALSO