“Izbrojao je 145 ubijenih u dvorištu”

Besim Zymberi i Skender Ferizi, bivši politički zatvorenici osuđeni na 11 i 14 godina zatvora, svojim su očima videli preko 150 masakriranih Albanaca koji su u maju 1999 godine pogubljeni u dvorištu i paviljonima zatvora Dubrava. Ali, čak i više od dve decenije nakon ovog zločina počinjenog od strane srpske države nijedna Kosovska institucija ih nije pozvala da svedoče o užasu tih dana.

 

Redžep Maloku

Mesecima su preživljavali najnehumanije oblike mučenja i torture. Protiv njih su korišteni elektrošokovi, bičevanje, kipuća voda, neispavanost, probijanje tela ekserima i drugim vrstama alata. Znaci brutalnog zlostavljanja nisu izbrisani sa tela više od dvadeset godina.

"Nisam mogao da pronađem niti jednu jedinu reč kojom bi mogao da opišem mučenje koje je nad nama izvršeno", kaže Besim Zymberi, bivši politički zatvorenik. "Ali čovekovo telo je jače nego što se može zamisliti", dodaje Zymberi uz osmeh, dok svedoči zajedno sa Skenderom Ferizijem, takođe bivšim političkim zatvorenikom. Zymberi prepričava mučenje svojih drugova u srpskim zatvorima. Ferizi ga povremeno kratko dopunjava izjavama. Zymberi, je u septembru 1998 godine osuđen na 11 godina zatvora kao deo Uroševačke grupe od 28 ljudi.

Jedanaest aktivista uhapšeno je 28 juna 1998 pod sumnjom o delima "terorizma". Oboje su demantovali navode. Ferizi, koji je osuđen na četrnaest godina, takođe je bio deo Saveta za Zaštitu Ljudskih Prava i Sloboda, godinama dokumentovajući snimcima kamerom o zločinima nad nevinim Albancima. Ferizi raskopčava košulju ipokazuje trag šrafa kojeg su mu u grudi zabili pripadnici ozloglašenih srpskih inspektora iz UDBE. Slični tragovi su takođe prisutni blizu levog zgloba i levog stopala. Uroševačka grupa osuđena je na 268 godina zatvora. Najgora mučenja nad njima su izvršena u zatvoru u Gnjilanu. Ferizi pokazuje fotografije snimljene tokom njegove posete zatvorskoj sobi, koja je sada pretvorena u gradski muzej.

U proleće 1999 godine dvojica drugova su svojim očima videli više od 150 Albanaca ubijenih i masakriranih u zatvoru Dubrava od strane režima Slobodana Miloševića, koga su međunarodni mediji nazivali "balkanskim kasapinom" zbog vođenja ratova u bivšoj Jugoslaviji.

 

Prikupljanje iz kosovskih i srpskih zatvora

Dana 19 maja 1999 godine Abdullah Tahiri iz Mališeva u Gnjilanu bio je u sobi 2/31 u Dubravi, I bio je naslonjen obim rukama na Ferizova kolena, dok su razgovarali i u tom trenutku je pala betonska plafonska ploča. Tahiri nije preživeo teške povrede. Plafonska ploča je oduzela živote još dvojici cimera, Enveru Topaliju i Đoku Ndreci. Prva NATO bomba pala je u prostor između Ferizove i Zymberijeve sobe i Zatvorske uprave Dubrava. Svi albanski politički zatvorenici dovedeni - od 29 aprila do 1 maja - iz drugih zatvora na Kosovu i u Srbiji, očekivali su da će zatvor u Dubravi biti meta Severnoatlantskog pakta.

Otprilike 900 do 1.100 zatvorenika, uključujući trideset Srba, bilo je tu u vreme NATO bombardovanja, ali su drugi zatvorenici prebačeni u Dubravu (uključujući 150 žitelja Đakovice), od kojih su neki došli iz srpskih zatvora", kaže se u izveštaju od stotina stranica pod  naslovom: "Pod vlašću naredbi", pripremljenom od strane organizacije " Human Rights Watch ".

"NATO je bombardovao zatvor 19 i 21 maja, ubivši najmanje devetnaest Albanaca." U tom istom izveštaju piše da se zatvor u Dubravi mesecima koristio kao koordinacioni centar za preduzimanje akcija protiv okolnih albanskih sela pre bombardovanja najmoćnije svetske alijanse u ime humanitarnog prava. “Nismo govorili jedni drugima, ali smo u sebi mislili. Bili smo okupljeni u zatvoru Dubravi, jer je mesecima korišten od strane JSO, UDB-ine eskadrile, koja je stigla iz Beograda ", naglašava Zymberi. "Bilo je svih mogućih antena, radara, to jest bila je vojna meta. Dakle, nas su bili prikupili u zatvoru Dubrava, jer su znali da će ga NATO bombardovati. "

 

Stražari i direkcija "pobegli pet minuta pre napada"

Ferizi i Zymberi kažu da su srpski zatvorenici - osuđeni za druga krivična dela - poslani pre bombardovanja u deo zatvora koji nije bio meta napada. “Ali ono što je zanimljivo; "Pet minuta pre NATO bombardovanja, stražari su izašli iz zgrade stražarske kuraule, što znači da su imali tačne informacije neposredno pre napada", priča Zymberi. "Takođe je zanimljivo da je u direkciji, koja je bila ispred naše sobe gde je pala bomba, bio samo zamenik direktora, koji se zvao Nedžmedin Kaličanin, musliman, ali ne i direktor i ostalo osoblje."

Preživeli albanski zatvorenici su se dva dana zaredom suočavali sa drugim napadima NATO-a. Srpsko osoblje je promatralo sa strane sebe. Ferizi i Zymberi su svojim očima videli kako je par NATO bombi odsekao nepomičnog albanskog zarobljenika. “Bio je u kolicima. Otišao sam i uzeo njegovu glavu povukao njegov džemper i primakao mu glavu uz njegovo telo tako da bude blizu njegovog tela kada ga budu pronašli ", rekao je. " Nešto je protutnjalo između moje i Skenderove glave. Nismo bili udaljeni ni pet ili deset centimetara, dok smo pokušavali da se zaštitimo kožnom jaknom koju smo nosili preko glave da bismo se zaštitili od zemlje koja je padala od eksplozija bačenih bombi ", kaže Zymberi. Obojica tvrde da su tokom ovog vremena zatvorsko osoblje i srpski zatvorenici koji su tada preobraženi u ubice pripremali plan za pustošenje stotina Albanaca okupljenih u Dubravi.

 

Masovni planirani masakr

"Srpske zarobljenike su preinačili u vojnike. “Oni su ubijali zajedno sa njima", naglašava Ferizi. "22 i 23 maja, dogodila su se tri napada od strane Srba. Tokom  jutra i jednog popodneva dana 22 maja i jednog jutra 23 maja “, kaže Zumberi.

Dana 22 maja srpske snage bezbednosti postrojile su u dvorištu oko 1.000 zarobljenika i pucale u njih snajperima, mitraljezima i granatama iz zatvorskih zidova i stražarskih kula, usmrtivši 70 ljudi", navodi se u izveštaju "Pod vlašću naredbi",  HRW-a, gde postoje i svedočenja od strane preživelih tog masakra. "Najmanje desetak zatvorenika je ubijeno u naredna 24 sata, dok su zatvorski stražari, specijalna policija i verovatno 151 paravojna jedinica napali zatvorenike koji su se skrivali u zgradama, podrumima i neoštećenim zatvorskim kanalima."

"Zatvorenici su se skrivali u velikim bunarima", potvrđuje Zymberi. “Recimo da se desetoro ljudi sakrivalo u kružnim bunarim. Srbi bi bacali granate i ubijali sve. Ako je u kružnim bunarima, bilo deset ljudi, samo bi prvi odozgo bio ubijen granatom, a drugi bi bili spašeni ", naglašava Zimmberi, rekavši da se tada u zatvoru Dubrava okupilo 953 albanskih političkih zatvorenika. "121 ubijenih su poznati po imenima na spiskovima. Ali i desetine drugih koji nisu na spiskovima ", naglašava Ferizi. "Ali kada su naterali jednog zarobljenika da ih prebroji on je samo u krugu dvorišta prebrojao 145 ubijenih ", kaže Zymberi. "Ali i neki drugi su bili blizu vrata. Ubili su ih dok su bežali ", dodaje Ferizi i kaže da je dana 23 maja svim zarobljenicima naređeno od strane osmatračnice da se postroje u red od četvoro ljudi blizu jedno drugog, tvrdeći da će zatvorski službenici biti poslani u niški zatvor. "I tada su započeli pucati mitraljezima i drugim oružjem .

Tu je ubijeno više od stotinu zatvorenika ", naglašava Ferizi, koji se tada krio u kuhinji. U međuvremenu, neki zatvorenici, uključujući Ferizija, koji je ranjen i Zymberija, su improvizovali zamku metalnim delovima kreveta u slučaju da im se paravojne snage i stražari približe. " Ali tog dana 23 maja su nas odveli u sportsku salu. "Tamo smo se počeli opraštati jedni od drugih jer smo mislili da će nas tad ubiti, ali u međuvremenu je stigla naredba jer smo ih slušali na radiju dok su razgovarali. Čini se da su mislili da su dovoljno ljudi poubijali, jer nas je bilo oko pet stotina, polovina zarobljenika “, kaže Ferizi, koji je sa mnogim drugim zatvorenicima, uključujući i ranjene, 24 maja kamionom prebačen u Lipljanski zatvor. " Dana 10 juna, dva dana pre ulaska NATO-a na Kosovo, oko 2.000 albanskih zatvorenika je prebačeno sa Kosova u srpske zatvore", napisano je u izveštaju "Pod vlašću naredbi".

 

Kosovska ravnodušnost

Zymberi je poslat u zatvor u Mitrovicu. Ferizi u zatvor Zabela kod Požarevca u Srbiji. Oni će biti oslobođeni 2002 godine. Zymberi kaže da ga do sada niko nije zvao - niti bilo koga od zatvorenika s kojima je održavao kontakte - da svedoči o srpskom zločinu u Dubravi. Kaže da je pokrenuta jedna tužba 2003 godine pred Sudom u Peći. Krivičnu prijavu podnelo je i Udruženje političkih zatvorenika. EULEX je 2011 godine takođe najavio pokretanje istrage bez konkretnih rezultata do sada, a ozbiljniji napor uložio je Fond za humanitarno pravo srpske aktivistkinje Nataše Kandić, koji je dostavio dokaze i dokumentaciju srpskom pravosudnom sistemu o celom lancu odgovornosti za masakr u Dubravi. Postoje desetine imena. (Fond za humanitarno pravo procenio je da je Uroševačka grupa bila najteže mučena u zatvoru u celoj bivšoj Jugoslaviji još od vremena kraja Drugog svetskog rata, kaže Zymberi. Bilal Šalja, Cen Dugoli i Redžep Bislimi umrli su od posledica mučenja, a Ahmet Hodža i Enver Topali su ubijeni u masakru u zatvoru Dubrava).

Masakr u zatvoru Dubrava bio je deo suđenja Miloševiću, čiji je režim u maju 1999 godine pozvao strane novinare na mesto zločina, pokušavajući da prikaže sve ubijene kao žrtve NATO bombardovanja . Ali, Jacky Rowland, novinarka BBC-a koja je tokom svoje dve posete svojim očima videla masakrirane Albance u zatvoru Dubrava, rekla je Miloševiću u lice da užas koji je videla dokazuje odgovornost srpske države. "U slučaju da vas je pogodila bomba - ne daj Bože - mislim da bih gledajući vaše telo mogla da procenim da li ste umrli usled posledica te vrste smrti", rekla bi Rowland Miloševiću, koji je umro bez da mu je izreknuta zaslužena kazna.

Zymberi smatra da Haški tribunal nije bio zainteresovan za uspostavljanje pravde u slučaju masakra u Dubravi, jer je bilo jasno da je genocid počinjen unutar institucije koju kontroliše država po nalogu države Srbije. "Kome god dali ovaj slučaj, kvalifikacije i parametre zatvor u Dubravi je bio pod kontrolom države. Bilo je osuđenih zatvorenika i većinski broj zatvorenika koji su bili u postupku, i time ćete moći dokazati da je to bio genocid", ljutito naglašava Zymberi. "Namerno su nas okupili iz svih zatvora. Po svim parametrima međunarodne konvencije o genocidu, to je bio čisto genocidni čin. Genocid srpske države ".

© KOHA Ditore

(Ovaj članak je objavljen u saradnji sa forumom ZFD Kosova, u okviru angažovanja  "Suočavanje sa prošlošću")

 

Fotografija: Skender Ferizi (levo) i Besim Zymberi pre dve godine su sobu broj 15 – zatvora u Gnjilanu gde je Ferizi bio smešten, pretvorili u muzej. U toj su prostoriji doživeli najnehumanije mučenje tokom suđenja 1998 godine.

FILTER

READ THIS ALSO