BILO JEDNOM, NE PONOVILO SE…

Sećanje na nestalu i ubijenu decu iz rata na Kosovu

Foto: Majlinda Hoxha

Intervju sa Deom Dedi

Izložba Bilo Jednom, Ne Ponovilo Se postavljena je u Dokumentacionom centru Kosova (DCK) u Prištini. DCK je projekat Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, lokalne organizacije koja se bavi prikupljanjem podataka o kršenju ljudskih prava od 1997. godine. Centar je osnovan 2017. godine. DCK je prostor namenjen za edukaciju i izložbe, nastao sa ciljem uključivanja javnosti u istraživanja i rezultate rada Fonda za humanitarno pravo, i služi kao pristupačan izvor za učenje o tranzicionoj pravdi.

Kako je nastao projekat „Bilo Jednom, Ne Ponovilo Se”?

Vrlo malo je učinjeno u pravcu memorijalizacije prošlosti na Kosovu. Država nije dala prioritet komemoraciji civilnih žrtava rata. Naročito je zabrinjavajuće to što je najosetljivija tema, stradanje dece, bila najviše zanemarena. Do danas ne postoji nijedan simboličan dan za komemoraciju ove kategorije žrtava.

Dugi niz godina Fond za humanitarno pravo (Humanitarian Law Center) prikuplja informacije o žrtvama ratnih zločina, stradalim vojnicima i onima koji su oteti i nestali na Kosovu pre i tokom rata. Oni su rezultate ovog dugogodišnjeg istraživanja objavili u knjizi Kosovska knjiga pamćenja, koja služi kao komemoracija žrtvama rata na Kosovu tokom 1998. godine. Knjiga sadrži kratak, personalizovani narativ o svakoj osobi, kako bi oživela sećanja na ljude koji su često umesto imena imali samo broj.

Ogroman broj stradale dece, u odnosu na celokupan broj žrtava na Kosovu, naveo nas je da pokrenemo ovaj projekat. U ratu na Kosovu ubijeno je 1024 dece, a 109 ih je i dalje nestalih. Imali smo potrebu da komemorišemo ove mlade žrtve. Svi se slažu da su ova deca bila žrtve. Tu nema spora, kidnapovanje i ubijanje dece je zločin. Mi želimo da ispričamo njihove priče.

Koji je bio proces prikupljanja predmeta i priča te dece?

Koristeći se podacima koje smo sakupljali godinama unazad, počeli smo da kontaktiramo porodice i da im tražimo predmete, priče i fotografije. Međutim, kad smo stupili u kontakt sa porodicama, otkrili smo da većina njih nema nikakve predmete, jer je većina kuća spaljena. Neke porodice nisu imale ni fotografiju svoje dece.

Porodice su pokazivale veoma veliku volju za saradnjom – čak i one koje više nisu imale ništa što je pripadalo njihovoj deci. Podržavale su tu ideju i želele da se njihove priče čuju. Sve porodice su bile voljne da doprinesu projektu i sarađuju pošto je to bio prvi put da se priče i sećanje na njihovu decu iznosi u javnost.

Šta ste uključili u izložbu?

Od ukupno 1133 ubijene ili nestale dece 100 ih je bilo iz nealbanskih zajednica, od kojih je 50 pripadalo srpskoj zajednici. Uzevši u obzir prostor kojim raspolažemo, radili smo sa onim što imamo kako bismo stvorili izložbeni prostor i skupili dvadesetak različitih predmeta i neke fotografije ubijene ili nestale dece iz različitih delova Kosova. Izložili smo ih uz njihove priče. Većina dece pripada albanskoj zajednici. Dva predmeta su pripadala bratu i sestri iz srpske zajednice. Pronalaženje porodica iz srpskih i nealbanskih zajednica je bilo naročito teško jer su mnoge od njih napustile Kosovo. Mi nastavljamo da tražimo porodice jer želimo da uključimo što je moguće više priča koje moraju da se ispričaju.

Kako su porodice reagovale na izložbu?

Porodice su bile izuzetno kooperativne u ovom projektu. Ova izložba nastala je na osnovu volje da rade sa FHP i podele svoje priče. Takođe, videli smo kako tuga ujedinjuje različite zajednice. To je snažan simbol pomirenja. Porodicama je drago što se njihova deca sećaju zajedno sa decom iz drugih zajednica. I njihovi roditelji su takođe imali priliku da se sretnu i povežu. Na otvaranju je bilo mnogo posetilaca, čime je pokazano veliko interesovanje šire javnosti, organizacija civilnog društva, međunarodne zajednice i medija.

Tokom otvaranja izložbe svaka porodica odvela je druge porodice do predmeta i fotografija svoje dece. Razgovarali su i razmenjivali priče. Sve je bilo emotivno, dirljivo, prisutni su se grlili, postojala je interakcija svih, i koji su bili i koji nisu bili uključeni. Ceo ambijent bio je ispunjen atmosferom velike tuge i zahvalnosti.

Kakav je bio uticaj izložbe na publiku?

Naš cilj je bio da se fokusiramo na živote dece kada smo te priče iznosili. Izložba je posetiocima pružila osećaj svakodnevice dece, koja su uglavnom imala priče bezbrižnog detinjstva, koje nas podsećaju na naše detinjstvo.

A potom smo predstavili načine na koje su ova deca izgubila živote.

Izložba je imala veliki uticaj na posetioce jer su mogli da se identifikuju sa pričama, da se povežu i da osete empatiju prema žrtvama. Odlaze sa izložbe sa većim razumevanjem onoga što se dogodilo tokom rata na Kosovu.

Na fotografijama nema prikazanog nasilja, pa je izložba dostupna svim generacijama koje žele da je posete. Naročito je roditeljima ova izložba korisna za razgovor o prošlosti sa svojom decom i svemu šta se događalo na Kosovu tokom rata.

Kakvi su vam planovi za ovu izložbu u budućnosti?

Namera nam je da nađemo još priča i da proširimo izložbu. Sve je veći broj porodica koje se javljaju Centru u želji da sa nama podele svoje priče, a mi želimo da napravimo prostor za sve njih.

Voleli bismo da ovu izložbu predstavimo i u gradovima u regionu, te da na taj način ohrabrimo i druge porodice da se uključe.

Trenutno radimo u pravcu stvaranja trajnog prostora za izložbu, što i porodice podržavaju. Međutim, za to će nam biti neophodna podrška državnih institucija.

Dea Dedi je menadžerka Dokumentacionog centra Kosova (DCK), projekta Fonda za humanitarno pravo na Kosovu. DCK, otvoren 2017. godine, služi kao centralizovana baza podataka, gde građani mogu da traže podatke vezane za tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću na Kosovu. Takođe igra ključnu ulogu za širenje dometa Fonda za humanitarno pravo i njihove informacije i aktivnosti, i kao utočište za kolektivno sećanje zasnovano na činjenicama.

___________________________________________________________________

Članak je objavljen u regionalnom časopisu Balkan.Perspectives broj 12.

Časopis možete pročitati na linku: http://www.dwp-balkan.org/bh/bpm.php?cat_id=6&text_id=2

FILTER

READ THIS ALSO