Skoplje 2014: Etnocentrična memorijalizacija i kleptokratija

Pišu: Natalija Popovska & Ana Chupeska

Takozvani projekat „Skoplje 2014“, proizvod koalicionih partnera VMRO-DPMNE i DUI, uglavnom je realizovan u vladajućem periodu. Ovo je jedan od najskupljih pseudokulturnih projekata u istoriji nezavisne Makedonije. Kako bismo razumeli ovaj projekat, potrebno ga je analizirati putem širih međudisciplinskih pristupa, naime kroz istorijsku, kulturnu, sociološku, psihološku i finansijsku prizmu. Do sada su eksperti i opšta javnost doprineli takvoj analizi putem gore navedenih aspekata, te ovde želimo da naglasimo da odmah nakon što je objavljen projekat je izazvao veliki interes javnosti zato što je povukao protivvarijante sa sobom. Vremenom smo pribavili „okean“ pisanih, dokumentiranih snimaka i ostalih materijala koji analiziraju i suprotstavljaju projekat „Skoplje 2014“ sa svojom protivrečnošću. Međutim, postoji veliki broj neodgovorenih pitanja u vezi s projektom, u vezi s autorima, dizajniranim platformama, finansijskim transakcijama, odlučujućim mehanizmima i implementacijom.

U pokušaju adresiranja gore navedenih aspekata projekta „Skoplje 2014“, u delovima u kojima ovaj članak to dozvoljava, možemo reći da se dogodio populistički politički manevar za izgradnju novog makedonskog postsocijalističkog političkog subjektiviteta. Proces se razvijao u raznim političkim, društvenim, estetičkim, urbanim nivoima i sistemima vrednosti, te je predvodio finansijskom nepodudaranju. Projektom je jedna od namera bila da radikalno iskoreni makedonsku socijalističku prošlost i da utelovi novu, nesocijalističku popularnu političku subjektivnost, koja teži da konfrontuje svoje ostale važnije subjekte. Cilj je takođe bio da se uradi transgresija i da se ospori postsocijalistička simbolika i narativan nalog specifičnim političkim postavljanjem, i posebno korišćenjem istorijskih fabrikacija. Ovo je urađeno u brzim i masovnim izgradnjama novih crkava, velikom skalom skulptura, muzeja te rekonstrukcijama fasada celokupnih četvrti. 

Centralna figura je Aleksandar Veliki, čiji je identitet otkriven službenim imenom „Ratnik na konju“. Drugim rečima, projekat je reifikacija koncepta takozvanog procesa antikvizacije. Prema ovom konceptu namera je bila da se komemorišu mitovi korišćenjem pseudoistorijskih i krivotvorenih kulturnih referencija, dok traže oksimoronsko pamćenje makedonskog nacionalnog identiteta i svoje srži [lingvistički: kao slovenski i državni, kao praxis: socijalistički] do dalekih drevnih vremena… Trenutno, spor i transgresija se pojavljuju na simboličkom nivou, što znači prostor/oblast za shvatanje novog makedonskog postsocijalističkog političkog subjektiviteta koji je mobiliziran od VMRO DPMNE-a. Sve je ovo dovelo do konfuzije i kognitivne disonancije za ljude, jer je to bio način inženjeringa induciranog identiteta.

Naravno, ova opsesija sa ogromnim zgradama i promena izgleda postojećih objekata je zavađena iritacijom motiva koji se mogu objasniti putem metode psihoanalize, međutim, projekat je jedino protivrečan u odnosu na svoje troškove, te je takođe finansijski skandal ogromnih dimenzija.

Pored ostalog, projekat „Skoplje 2014“ na neki način je vršio pritisak na Makedonce da odluče između slovenskog identiteta ili kao preci drevnih Makedonaca, uvođenjem podela u populaciji između onih koji podržavaju dijahronijsku paradigmu  i onih koji je ne podržavaju. Slično tome, Trg Skenderbega, takođe kao deo projekta „Skoplje 2014“, i izgradnja na drugoj strani reke Vardar obilovala je etničkim elementima albanske nacije. Ikonografija murala je etnonacionalistička, te se smatra da je njegova namera kao takvog da „odgovori“ na etnonacionalistički projekat sa „druge“ strane, na Trg Makedonije. Muralni mozaici pripovedaju priču albanske ideje o nezavisnosti i procesu izgradnja nacije predstavljanjem Majke Tereze, albanskih partizana, bitke za oslobađanje Kosova, albanskih pobunjenika i Lige Lježe. Centralna figura ovog trga je Skenderbeg. Ovaj monument je bliže pomeren šetalištu od prethodnog. Ukratko, makedonski i albanski etnocentrizam se međusobno takmiče ne jedino projektom „Skoplje 2014“, i na račun toga marginalizovane su ostale etničke grupe koje žive u Republici Severnoj Makedoniji. Ovo je reflektovano u odlučujućem procesu, kao i implementaciji, i naravno, reprezentaciji ostalih – unutar okvira projekta. Problematična priroda ovog projekta leži u simboličnom nivou multietničkih i međuetničkih sukoba. Trebaće dugo vremena, uzimajući u obzir šetalište i spomenike koji će ostati dekadama. Takozvani projekat „Skoplje 2014“ ima svoj megalomanski i kleptokratski istorijat. Od početno objavljenih 80 miliona dostigao je iznos od 640 miliona evra, a to ne obuhvata propagandu (dokumentarne filmove, reklame, teatralne subvencije itd.). Danas. kao rezultat akutnog lošeg finansijskog menadžovanja, građani Makedonije duguju 280 miliona evra. Pošto je projekat finansiran javnim monetarnim sredstvima, danas je pod istragom Kancelarije specijalnog tužioca. Skupi monumenti za „Skoplje 2014“ neće jedino služiti kao primer populističke zloupotrebe, već kao mašina za „pranje novca“. Štaviše, na nivou vrednosti – celokupni proces drevnosti implementiran  projektom „Skoplje 2014“ imao je za cilj da izbriše socijalističku kulturnu memoriju stvaranjem lažne kulturne memorije koja se povezuje sa antikvitetom?! Svima nam je jasno: spomenici, dokumenti, reklame i propaganda plaćeni javnim novcem stvorili su lažnu priču i provocirali su neprijateljske emocije među građanima Makedonije.

Kao posledica toga, „Skoplje 2014“ predstavlja etnocentrično veličanje dveju etničkih grupa, u odsustvu kulturne i političke komunikacije, te sa estetičke tačke gledišta predstavlja manifestaciju kiča, opsesiju mitovima, promociju etničkih plemenskih konzervativnih uzoraka, nedostatak svesti i komunikacije sa društveno-političkim kontekstom 16. veka i, naravno, sve ovo kao prekrivanje lošeg finansijskog menadžovanja. Dakle, kao takav, projekat „Skoplje 2014“ ne podstiče kolektivnu memoriju, već suprotno, generiše etnocentričnu memorijalizaciju, konzervatizam i kleptokratiju.

Foto: “Ratnik na konju” – najviši spomenik SK2014 direktno je povezan sa nasljeđem Aleksandra Velikog  – polarizira zajednicu zbog svoje etnocentrične naracije, Kristina Lozanovska               

FILTER

READ THIS ALSO