"Mračno doba" rata u BiH pretočeno u dramu

(izvor: http://www.balkaninsight.com/ | Sven Milekic BIRN Zagreb)

Moga oca su odmah ubili i bacili u jedan bunar. Ja sam preživeo, jer je vozač mog školskog autobusa i prijatelj moga oca mene prepoznao. A onda su me školskim autobusom deportovali u koncentracioni logor", govori na svom maternjem jeziku Sudbin Musić na sceni Narodnog pozorišta u Minhenu, a ta moćna autentičnost šokira publiku.

U predstavi "The Dark Ages" [Mračno doba], Musić, 41-godišnji Bošnjak iz Prijedora na severo-zapadu Bosne i Hercegovine, priča priču o tome kako je preživeo masovne zločine u svom rodnom gradu 1992. godine, kada su srpske paravojne snage i policija ubijale, zatvarale i proterivale lokalne Bošnjake i Hrvate. 

Kaže da je upoznao nemačkog reditelja Mila Raua, kada je on došao u Prijedor da vidi neke od lokacija masovnih grobnica i nekadašnjih koncentracionih logora. 

"Stupio je u kontakt sa mojim rođakom koji živi u Nemačkoj i rođak me je zvao da mu pokažem Prijedor, iako nije ima nameru da me uzme za glumca", priča Musić za BIRN.

Pošto je posetio Tomašicu, najveću masovnu grobnicu iz rata devedesetih, Rau je pitao Musića da učestvuje u predstavi, što je on prvo odbio, jer nije imao glumačkog iskustva. Posle nedelju dana, Rau ga je ponovo pozvao i Musić je pristao da učestvuje i ispriča svoju životnu priču.

Još četiri glumca u predstavi govore svoje priče - priče o tome kako su preživeli opsadu Sarajeva, NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, uništenje i oslobođenje nemačkog grada Bremena 1945. godine, kao i priče imigranata iz sovjetske Rusije, koji su došli da žive u Nemačku.

"Dovodimo publiku u stanje konfuzije, da li su naše priče tačne ili izmišljene? Drugim rečima, svako od nas postavlja pitanje odakle počinje naša realnost?", objašnjava on.

U jednom trenutku, pošto ispriča priču o tome kako je ekshumirao oca, Musić se transformiše u savrenemu figuru Hamleta, igrajući i duha svog oca.

Musić kaže da igranjem u predstavi odaje poštu onima koji su izgubili živote u ratu. "Podigao sam neku vrstu spomenika svim ljudima koje sam izgubio za vreme devedesetih", rekao je on.

Svi glumci su imali sumnje da li je to što rade "striptiz", koji na sceni otkriva njihove lične traume, priča on. Kaže i da se brinuo kako će reagovati njegova porodica kada vidi predstavu, iz straha da će to za njih biti veoma teško. 

"Ipak, ne mogu da dočekam da nastupamo u bivšoj Jugoslaviji", kaže on.

"Ne spaljujte cipele za grejanje"

Još jedna glumica u predstavi, 39-godišnja Vedrana Seksan iz Sarajeva kaže da se raduje nastupu u glavnom gradu BiH, uprkos tome što ima tremu od majke i drugih članova porodice. 

"Na generalnoj probi, u publici je bila moja 16-godišnja ćerka. U jednom trenutku čula sam da plače i to je za men bio veoma težak momenat", rekla je ona.

Objašnjava da je njena ćerka prvi put čula neke od njenih priča o opsadi grada, jer pre toga nije želela time da je opterećuje.

Njena majka je, takođe, imale neke savete kada su razgovarale o predstavi. Rekla je Vedrani da "obavesti ljude u Nemačkoj da nikada ne koriste obuću za grejanje, jer brzo gori, a ne stvara toplotu", misleći na vremena kada su ljudi u opkoljenom Sarajevu spaljivali svoju obuću u pokušaju da se ugreju.

"Rekla sam majci: 'Ali mama, oni žive u Evropi, oni imaju centralno grejanje na gas.' Ona je samo odgovorila: 'I ja sam živela u Evropi sa centralnim grejanjem [pre rata].'"

Tokom procesa pisanja teksta za predstavu, glumci su iznosili svoje priče i razmišljanja na tri teme - majka, zlo i umetnost - opisujući šta svaka od tih tema za njih znači. Njihova svedočenja su zatim prebačena na papir kako bi bio napravljen izbor. Samo Vedranina priča trajala je oko 14 sati.

"Na kraju, uz dosta izmena, moje svedočenje je u konačnoj verziji skraćeno na nekih 15 minuta, što se uklapa u veću priču zajedno sa svedočenjima drugih glumaca", rekla je ona.

"Nikada pre nisam radila u ovakvoj vrsti predstave i znam da ne bih ponovo to radila, jer to iskustvo je lepo, ali i bolno", rekla je ona.

Problem sa zaboravom

Reditelj Rau kaže da je predstava "The Dark Ages" drugi deo njegove "Evropske trilogije". Prvi deo pod nazivom "Civil Wars" [Građanski ratovi] fokusira se na sukob u Siriji. Treći deo, koji će biti izveden sledeće godine, zvaće se "Empire" [Imperija] i baviće se savremenom Evropom.

"Ono što sam pokušao da uradim jeste da ispričam priču o tome šta se događa kada se jedno doba pretvara u drugo - na primer, kraj sovjetskog bloka, kraj Jugoslavije, kraj nacističke Nemačke i šta se događa posle", rekao je on.

"Postoji jedno pravilo u ovoj predstavi, a to je da je sve što je rečeno istina. Naravno ja ne znam da li je, na primer, to istina Sudbina Musića ili je to objektivna istina", rekao je on.

Rau kaže da je predstava, koja je prvi put izvedena u aprilu ove godine, izazvala snažne emotivne reakcije.

"Predstava je veoma dirljiva za veliki broj ljudi. Imate ljude koji plaču u publici... Bili smo prilično iznenađeni, a na neki način i srećni što su isplivale takve emocije, jer smo mislili 'koga će zanimati priče iz Sarajeva ili Rusije'", rekao je on.

Rau veruje da je predstava važna, jer se bavi evropskom navikom da se prošlost zaboravlja zarad budućnosti - nešto što je teško uraditi na Balkanu, gde poslednji sukobi i dalje oblikuju svakodnevnu realnost.

"Veoma je problematično, naročito za Vedranu i Sudbina, da pokušaju da zaborave šta se dogodilo devedesetih", rekao je on.

"Na kraju krajeva, kao što je govorio Sigmund Frojd: 'Ono što sahranite živo, vratiće se kao zombi.'"

Predstava "The Dark Ages" u utorak će biti izvedena u Narodnom pozorištu u Minhenu.

FILTER

READ THIS ALSO