Autor: Shkëlzen Gashi

Druga Srbija

Projekat „Druga Srbija“ koji sprovodi ADMOVERE, uz finansijsku podršku KFOS-a, je napravio zbirku stavova srpskih intelektualaca koji su se usprotivili drastičnim povredama ljudskih prava Albanaca na Kosovu od ukidanja autonomije Kosova od strane Srbije, 23. marta 1989. godine, do ulaska NATO-a, 12. juna 1999. godine, kao i kasnije. Ove povrede su dostigle vrhunac tokom 1998. i 1999. godine ubistvom skoro 10.000 albanskih civila, silovanjem na hiljade žena, progonom ili raseljavanjem skoro jednog miliona Albanaca, 100.000 spaljenih i uništenih kuća, zgrada i objekata baštine.

U tom smislu, opsežno smo istraživali članke i intervjue koji su objavljivani tokom tog vremena, u periodu od tri decenije, u dnevnoj štampi i nedeljnim časopisima na Kosovu, Srbiji i šire. U prvom izdanju smo obuhvatili isečke članaka i intervjua jednog od najeminentnijih među ovim intelektualcima: arhitekte Bogdana Bogdanovića, u kojima govori o brutalnim povredama ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom devedesetih. Pored, toga mislili smo da bi bilo od velikog značaja uključiti isečke u kojima Bogdanović iznosi svoje stavove ne samo o nezavisnosti Kosova i odnosima sa Srbijom, već takođe uopšteno o odnosima između Albanaca i Srba.

Nakon izdanja o Bogdanu Bogdanoviću [1922–2010], sledeće izdanje projekta „Druga Srbija“ će obuhvatiti isečke i članke intervjua sa nekoliko drugih srpskih intelektualaca, koji, iako malobrojni, i dalje postoje, i koji nažalost više nisu među živima, poput: Bogdana Denitcha [1929–2016], Ilije Đukića [1930–2002], Ivana Đurića [1947–1997], Lazara Stojanovića [1944–2017], Mihajla Mihajlova [1934–2010], Miloša Minića [1914–2003], Mirka Kovača [1938–2013], Srđe Popovića [1937–2013] i drugih.

Svi ovi intelektualci su inspirisani srpskim socio-demokratama, kao što su Dimitrije Tucović, Kosta Novaković, Dušan Popović, Dragiša Lapčević, Triša Kaclerović i drugi. Tokom 1912-13, kada je Srbija okupirala Kosovo, oni su se usprotivili užasnim zločinima koje je država Srbija počinila nad nevinim civilnim albanskim stanovništvom na Kosovu. Ovo ilustruje članak socio-demokrate Tucovića u beogradskom socijalističkom listu iz tog vremena, „Radničkim novinama“: „...pokušali smo da izvršimo ubistvo s predumišljajem nad celim jednim narodom“. U uvodniku lista je pisalo da raspolažu podacima o zločinima srpskih snaga nad Albancima koji su toliko gnusni da su izabrali da ih ne objave. Nažalost, ovi zločini su se ponovili krajem Prvog svetskog rata, 1918. i 1919. godine, a zatim i u periodu između dva svetska rata, na kraju drugog svetskog rata (1944-1945), između 1946-1966, i konačno u poslednjoj deceniji 20. veka (1989-1999).

Cilj projekta „Druga Srbija“ nije samo da predstavi primere intelektualaca koji su se usprotivili nepravdi i zločinima koje su izvršili državni organi kojima su rukovodili njihovi „sunarodnici“ bez obzira na njihova opravdanja, već i kako bi se ukazala čast intelektualcima koji su ugrozili svoje živote iskazujući neverovatnu hrabrost, za šta im treba iskazati zasluženo priznanje. Nažalost, veliki deo srpskog naroda je na ove ličnosti gledao kao na izdajice i osuđivao, etiketirao, vređao i napadao ih. Među Albancima, na njih se gledalo s nepoverenjem i zanemarivanjem.

Nadamo se da će ova publikacija biti od koristi za novinare, političke analiste i aktiviste civilnog društva koji se bave albansko-srpskim odnosima; političare koji učestvuju u pregovorima u cilju normalizacije ovih odnosa; studente, akademike i opštu javnost. Ovo takođe uključuje i buduće generacije na Kosovu, Srbiji, Albaniji i Balkanu, kao i one širom sveta koji su zainteresovani za ovu temu. Projekat će biti objavljen on-line na albanskom, srpskom i engleskom.

Na posleratnom Kosovu nijedna ulica, trg ili škola ne nosi ime arhitekte i humanitarca Bogdana Bogdanovića, iako je on dizajnirao spomenike na Kosovu i nepokolebljivo se usprotivio zatvaranju albanskih škola od strane Miloševićevog režima početkom devedesetih. Iako je bio prvi i najglasniji intelektualac koji ne samo da se je usprotivio okupaciji Kosova od strane sprskog režima, već je i podržao nezavisnost Kosova, kosovska Skupština ga nije pozvala na ceremoniju proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. godine.

Stoga, neka ova publikacija bude skromno priznanje za izvanredan doprinos ovog izuzetnog intelektualca u odbrani ljudskih prava Albanaca na Kosovu, za njegov doprinos mirnom i sporazumnom razilaženju između Albanaca i Srba, kao i njihovom suživotu na osnovu uzajamne tolerancije i razumevanja.

PROČITAJTE I OVO

O Kolumni

DwP Kolumna je novi medijski proizvod regionalne online platforme o suočavanju sa prošlošću www.dwp-balkan.org. DwP Kolumna je regionalna online platforma za konstrutivno promišljanje o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću u svrhu jačanja konstruktivnih i otvorenih pristupa na regionalnom nivou. Upotrebom ovog alata želimo promovisati konstruktivni online diskurs vezan za aktuelne teme iz oblasti suočavanja sa prošlošću.

Disclaimer

Dealing with the Past Kolumna je sastavni dio regionalne web stranice o suočavanju sa prošlošću www.dwp-balkan.org, te služi kao online platforma za konstrutivno promišljanje o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću. Stajališta izražena u Blogu predstavljaju stajališta saradnika/kolumnista i ne odražavaju nužno stajalište uredničkog tima, odnosno organizacije forumZFD (Forum Civilna Mirovna Služba). Kopiranje i daljna distribucija teksta je poželjna pod uslovom da se tekst ne mijenja i da se na odgovarajući način navodi izvor web stranice i ime autora kolumne. Preuzimanje materijala je besplatno.