Autor: Shkëlzen Gashi

Promena udžbenika istorije kao preduslov za normalizovanje odnosa

Ovaj članak bavi se pitanjem na koji način udžbenici istorije za osnovnu i srednju školu i na Kosovu i u Srbiji govore o dešavanjima na Kosovu u periodu od skoro jednog veka (od 1912. do 2000. godine). Radi se o udžbenicima koje su odobrila nadležna ministarstva prosvete. Cilj je da se uporede opisi sadržani u ovim istoriografskim tekstovima kako bi se ukazalo na sličnosti i razlike. Naglasak je na nekim od najvažnijih perioda u istoriografiji Kosova u poslednjem veku, tj. na razlikama između pomenutih tekstova, kao i na falsifikatima na obema stranama.

Indirektno, ovaj članak teži da razotkrije kakve susedske odnose vlade dveju država kroz ove udžbenike sugerišu generacijama koje se obrazuju, kao i da što jasnije i sa što više činjenica razmotri osnov često kontradiktornih tvrdnji dvaju naroda sukobljenih na Kosovu.

U istoriografskim tekstovima Srbije i Kosova prisutne su jasne i brojne razlike  u vezi sa događajima na području Kosova u periodu od skoro jednog veka (1912–2000). Te razlike mogu se grupisati na sledeći način:

Kome Kosovo pripada

Prodiranje srpske vojske na Kosovo krajem 1912. godine predstavljeno je na suprotstavljene načine u udžbenicima u Srbiji i na Kosovu pošto obe strane tvrde da teritorija Kosova pripada njima. Način na koji je predstavljeno oslobođenje, tj. okupacija Kosova, ne samo 1912. već i 1918. i 1945. godine, prožet je ofanzivnim nacionalizmom u udžbenicima u Srbiji i defanzivnim nacionalizmom u udžbenicima Kosova. U udžbenicima u Srbiji prodor srpske vojske predstavljen je kao oslobođenje kolevke srpske državnosti, dok je prodiranje ka Jadranskom moru viđeno kao ostvarivanje ratnih ciljeva. Udžbenici na Kosovu ulazak srpskih trupa predstavljaju kao okupaciju, za koju se kaže da je posledica teškog položaja Albanaca.

Zločini koje je izvršila druga strana

Najvažniji segment u istoriji Kosova između 1912. i 2000. godine jesu zločini koje je nad Albancima izvršila srpska strana, organizovana u redovnu vojsku i policiju, kao i zločini albanske strane, kroz neorganizovano, pojedinačno i osvetničko delovanje prema Srbima. Udžbenici u obema državama govore samo o zločinima druge strane, sebe predstavljajući kao žrtve, a drugog kao agresora.

Udžbenici na Kosovu govore samo o zločinima srpske strane prema Albancima 1912, 1918–1919. godine, zatim u periodu između dva svetska rata, 1945. i nakon Drugog svetskog rata, te tokom rata 1998–1999. U njima se ovi zločini opisuju kao „terorističke i krvoločne akcije“, „šovinističko nasilje i teror“, „državni teror i genocid“ ili „užasne scene varvarstva krvoločne vojske“. Ovi udžbenici retko nude podatke o broju zločina srpske strane, a gde takvi podaci postoje čine se preuveličanim.

Udžbenici u Srbiji govore samo o zločinima albanske strane prema Srbima 1915, 1941–1943, 1999–2000. godine, opisujući ih kao „napade lokalnih albanskih bandi“, „teror Albanaca prema Srbima“ ili „pljačke i sukobe albanskih terorističkih grupa sa snagama reda“. Ovi udžbenici uglavnom ne sadrže podatke o  tim zločinima.

Tiha kolaboracija

Dok su prodiranje srpske vojske na Kosovo i zločini obeju strana predstavljeni na različit način, nijedan udžbenik u ovim zemljama ne govori o sastancima, sporazumima i saradnji političkih i vojnih predstavnika Albanaca i Srba. U tim udžbenicima se ne spominje:

Stoga, tvrdnja da Kosovo pripada njima, predstavljanje zločina samo druge strane, a sebe kao žrtve koja stoji naspram agresora, te prećutkivanje saradnje, sastanaka i sporazuma između Albanaca i Srba ukazuju na to da dve strane ne kultivišu duh pomirenja za nove generacije. Da bi se postiglo pomirenje dvaju naroda, neophodno je da imamo u vidu tri stvari koje spominje francuski filozof Pol Riker kada govori o tome kako zbližiti različite narode: međusobno poznavanje kulture drugog, kritičko ponovno razmatranje istorije drugog i opraštanje grehova drugog.

Stoga je potrebno da kritički ponovo razmotrimo istoriju albansko-srpskih odnosa, posebno u prethodnom veku, konkretnije istoriju najtežih epizoda u tim odnosima u periodu između 1878. i 1999. godine, a to su zločini srpske strane prema Albancima koje su počinile redovna vojska i policija Srbije, i zločini albanske strane prema Srbima, neorganizovani, pojedinačni i osvetnički činovi, kojih je stoga u statističkom smislu bilo čak deset puta manje.

Shkëlzen Gashi studirao je političke nauke na Prištinskom univerzitetu, a master studije završio je u okviru zajedničkog studijskog programa Univerziteta u Bolonji i Sarajevu u oblasti demokratije i ljudskih prava. Autor je brojnih publikacija (knjiga i članaka). Godine 2010. objavio je neautorizovanu biografiju Adema Demaćija (prevedena na engleski). Demaći je proveo 28 godina u jugoslovenskim zatvorima. U poslednje vreme objavio je brojne članke na temu predstavljanja istorije Kosova u udžbenicima istorije na Kosovu, u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Trenutno piše biografiju Ibrahima Rugove, vođe Albanaca na Kosovu od 1989. do 2006. godine.

FILTER

PROČITAJTE I OVO

Šta je Balkan.Perspectives?

Časopis Balkan.Perspectives je časopis koji se bavi suočavanjem sa prošlošću (DwP) na Zapadnom Balkanu. Izdaje ga forumZFD na četiri (4) jezika i on predstavlja saradnju između Bosne i Hercegovine, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije. Ovaj časopis osigurava platformu za lokalne aktere u cilju podrške konfliktno osjetljivog diskursa o pitanjima vezanim za nedavnu prošlost. Nuđenjem različitih perspektiva o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću iz cijele regije, ovaj časopis se nastoji boriti protiv stereotipa i etnocentričnih narativa, potaći na kritičko razmišljanje i širu debatu, te ojačati konstruktivne pristupe suočavanju sa prošlošću.


Možete se pretplatiti na časopis elektronskim putem tako što ćete poslati e-mail na adresu balkan.perspectives@forumzfd.de.


Pozdravljamo i cijenimo vaša mišljenja i povratne informacije i nadamo se da ćete ovaj časopis smatrati vrijednim resursom.



  Newsletter

BALKAN.PERSPECTIVES