Autor: Arber Salihu

Potreba revizije nastave istorije

Za istoriju se, i kao nauku i kao školski predmet, postojano, prećutno, ali podrazumevajuće  smatra da treba da bude podložna stalnoj reviziji. Ta potreba, pretvorena u postulat, uzima se zdravo za gotovo, i kad se radi o istinskim naučnicima i istraživačima, i o nastavnicima, kao i kada govorimo o demokratskim društvima i državama uopšte. Impuls za takvu reviziju proizilazi iz stalnog sprovođenja istraživanja i potrebe da se „uči iz istorije“ (Historia magistra vitae est).

Nastava istorije je u različitim vremenima i sistemima imala različite ciljeve. Istorija kao predmet i nastava istorije koristile su se kao sredstvo indoktrinacije i često instrumentalizacije mladih, a i društva u celini. Šta bi trebalo da bude stvarna uloga istorije kao školskog predmeta danas u jednoj demokratskoj državi?

U Evropi revizija nastave istorije ima dugu istoriju. Ovaj proces započeo je odmah po završetku Prvog svetskog rata i nastavlja se do danas.

Institucije, instituti i razne organizacije, kao što je Savet Evrope, proklamuju i upućuju na multiperspektivnost kao najbolji pristup u nastavi istorije. Izbegavanje monoperspektivnog opisa događaja i uključivanje različitih perspektiva omogućavaju učenicima uvid u različita gledišta kada se bave konkretnim istorijskim događajem. Takav pristup, koji je istovremeno i metodologija, mladima daje mogućnost da steknu veštine istraživanja, analize i kritičkog mišljenja, što su veštine koje su potrebne u jednom demokratskom i savremenom društvu. Stoga, cilj i uloga nastave istorije sada dobijaju drugačiju dimenziju. Osim predmeta istorije, cilj je kod mladih razviti nezavisno razmišljanje kao najbolji put ka saznavanju i razumevanju sveta, događaja, procesa, uloge različitih ličnosti, što će im omogućiti da donose ispravne odluke u svakodnevnom životu i budu odgovorni i informisani građani. Samo na taj način predmet istorije može služiti dobrobiti, razumevanju i toleranciji kao vrednostima neophodnim za demokratsko društvo.

Kako danas izgleda nastava istorije na Kosovu? Od 2000. godine Kosovo je započelo proces sveobuhvatne prosvetne reforme, a promene su obuhvatile i nastavu istorije, kroz pokušaj da se redefinišu uloga i cilj istorije kao školskog predmeta revizijom sadržine nastavnog programa. Osim ratova, koji su tradicionalno okosnica sadržine nastavnog programa, uključene su i druge dimenzije iz ugla društvenog razvoja, tehničkog i tehnološkog razvoja, privrede, svakodnevnog života ljudi, nasleđa, uloge žena, kao i druge teme koje su ranije bile malo ili nimalo obrađivane, npr. holokaust. Naglašena pažnja posvećena je metodologiji. Metodološki vodiči za različite razrede, koji su često deo nastavnog programa za ovaj predmet, obogaćeni su sugestijama o tome kako koristiti savremene metode i pristupe nastavi.

Podrazumeva se da uvek postoji prostor za unapređenje i reviziju nastavnih programa. To treba posmatrati kao trajan proces. Uvek postoje glasovi koji nisu zadovoljni promenama. Neki ne odobravaju promene, dok drugi nisu zadovoljni obimom i kvalitetom promena. Postoje i oni koji smatraju da je uvođenje novih predmeta problem za nastavnike. Međutim, nastavni program bi trebalo da bude najbolji odraz ciljeva, potreba i interesa društva.

Da bi se postigli ciljevi i promene predviđeni novim nastavnim programom, najvažnija karika su bez sumnje nastavnici. Prilika da mladi uče o prošlosti na nepristrasan, kritički i multiperspektivan način direktno zavisi od toga šta im je ponuđeno i na koji način se to predaje u školi.

Dobri nastavni programi i dobri udžbenici uzaludni su ako nastavnici nisu adekvatno pripremljeni. Smatra se da je najteže promeniti način razmišljanja i navike ljudi, jer su povezani sa stratifikacijom znanja stečenog kroz vreme, okolnostima i situacijama kroz koje pojedinci prolaze, te sa njihovom emocionalnom stranom. Diskriminacija, bolna ratna iskustva, stalna politička i ekonomska kriza svakako utiču na pogled na svet nastavnika na Kosovu.

Jedan od ključnih konkretnih izazova u promeni pristupa nastavi istorije je razvoj potencijala nastavnika. Ovaj izazov, istovremeno težak i značajan, ima direktne posledice na način razmišljanja budućih generacija, te na međuljudske, etničke, kulturne, verske i društvene odnose u društvu.

Na Kosovu su nastavljeni napori da se podignu profesionalni kapaciteti nastavnika. Uz podršku domaćih i međunarodnih organizacija, organizovani su razni programi obuke za nastavnike istorije, a razvijeni su i različiti materijali za nastavnike kako bi lakše primenili i bavili se inovacijama, temama ili pitanjima kojima se ranije nisu bavili. Udruženje nastavnika istorije Kosova tu igra važnu ulogu. Iako nova i neiskusna organizacija, Udruženje je napravilo pozitivne pomake. Jedna od najplodnijih saradnji poslednjih godina je saradnja sa organizacijom forumZFD u oblasti nastave o holokaustu. Ova relativno nova tema predstavlja novinu i izazov za nastavnike na Kosovu.

Kao rezultat ove saradnje, Udruženje nastavnika istorije Kosova, zajedno sa organizacijom forumZFD, nevladinom organizacijom New Perspektiva i predstavnicima Ministarstva prosvete i drugih partnera, izradilo je priručnik za nastavu o holokaustu, prvi takve vrste na Kosovu. Priručnik je rezultat brojnih sastanaka, seminara, programa obuke i posete grupe nastavnika sa Kosova Memorijalnom centru za žrtve holokausta Jad Vašem u Jerusalimu, uz podršku forumZFD-a.

Priručnik je baziran na zahtevima novog nastavnog programa i upućuje na rezultate učenja koji se očekuju od učenika IX, XI i XII razreda. Materijal je napravljen tako da uvezuje narativne delove, istorijske izvore i aktivnosti koje nastavnici i učenici mogu da realizuju. Posebna pažnja posvećena je izboru izvora koji odražavaju različita gledišta, tj. multiperspektivnosti. Priručnik teži da pokaže perspektive različitih zajednica koje žive na Kosovu u vezi s konkretnom temom koja se obrađuje.

Holokaust kao važna tema i nastavnog programa i ovog priručnika omogućava učenicima da bolje razumeju kako je do ove katastrofe došlo, te da izvuku neophodne univerzalne pouke za budućnost.

Suočavanje s prošlošću jedan je od izazova na Balkanu koji polako ostavlja iza sebe mračan period svoje istorije. Obrazovanje o holokaustu može poslužiti kao važna preporuka o tome kako se baviti prošlošću i angažovati se za mir. Poznato je da osnove i značaj istorije kao školskog predmeta počivaju na činjenici da se, učeći o prošlosti, pripremamo za izgradnju budućnosti.

Ovaj priručnik sastavljen je i izrađen kako bi se otvorio još jedan prozor na plemenitom putu obrazovanja novih generacija, oslobođenih od mržnje i diskriminacije onih koji su različiti. On daje još jednu priliku za revidiranje gledišta o istorijskoj prošlosti i izgradnju demokratskog društva čije su suštinske vrednosti različitost, razumevanje i saradnja.

I po sadržini i organizaciji, i po metodologiji, ovaj priručnik može da posluži kao dobar model za multiperspektivni pristup podučavanju o istorijskim događajima. On omogućava nastavnicima da koriste nove interaktivne metodologije nastave, a učenicima da sprovode nezavisna istraživanja i komparacije.

Takođe, ovaj priručnik može poslužiti kao model za revidiranje, konceptualizaciju i sastavljanje novih udžbenika i drugog nastavnog materijala na Kosovu, što je zahtev, ali i izazov u sprovođenju novog nastavnog programa.

Saradnja različitih partnera, kao u ovom slučaju, može značajno doprineti procesu revizije i unapređenja nastave istorije na Kosovu i šire.

Arbër Salihu diplomirao je istoriju na Prištinskom univerzitetu, gde je završio i master studije. Trenutno radi na doktorskoj tezi u oblasti savremene istorije Kosova. Između 1997. i 2000. godine radio je kao nastavnik istorije. Od 2000. godine radi na razvijanju nastavnih programa pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnologije Kosova. Stručnjak je za istoriju i nastavu istorije, i autor udžbenika. Između ostalog, Arber Saljihu drži radionice, predavanja i obuke za nastavnike. Učestvovao je na mnogobrojnim radionicama, seminarima, konferencijama i drugim događajima na Kosovu i u inostranstvu. Jedan je od osnivača Udruženja nastavnika istorije Kosova.

FILTER

PROČITAJTE I OVO

Šta je Balkan.Perspectives?

Časopis Balkan.Perspectives je časopis koji se bavi suočavanjem sa prošlošću (DwP) na Zapadnom Balkanu. Izdaje ga forumZFD na četiri (4) jezika i on predstavlja saradnju između Bosne i Hercegovine, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije. Ovaj časopis osigurava platformu za lokalne aktere u cilju podrške konfliktno osjetljivog diskursa o pitanjima vezanim za nedavnu prošlost. Nuđenjem različitih perspektiva o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću iz cijele regije, ovaj časopis se nastoji boriti protiv stereotipa i etnocentričnih narativa, potaći na kritičko razmišljanje i širu debatu, te ojačati konstruktivne pristupe suočavanju sa prošlošću.


Možete se pretplatiti na časopis elektronskim putem tako što ćete poslati e-mail na adresu balkan.perspectives@forumzfd.de.


Pozdravljamo i cijenimo vaša mišljenja i povratne informacije i nadamo se da ćete ovaj časopis smatrati vrijednim resursom.



  Newsletter

BALKAN.PERSPECTIVES