Autor: Besnike Salihu

Svakodnevno suočavanje s bolnom prošlošću: poteškoće suočavanja s prošlošću u digitalnom dobu

Foto: Besnike Salihu

Digitalno doba nas je uvelo u onlajn medije i društvene mreže, što nam je olakšalo pristup brojnim vrstama aktuelnih informacija, doprinelo većoj povezanosti, zbližilo ljude i stvorilo alternativne načine umrežavanja i komunikacije. Iako su ovo pozitivne promene, na nekom nivou digitalno doba je otežalo suočavanje s prošlošću.

U posleratnim društvima društvene mreže i onlajn mediji mogu da budu naročito problematični. Umesto da pomažu ljudima u suočavanju s prošlošću, oni mogu da budu sredstva za oživljavanje bolne prošlosti. Postanu prostori naglašavanja animoziteta među državama i građanima pružajući svima slobodu da izraze svoje mišljenje i dozvoljavajući netolerantnom govoru i govoru mržnje da eskalira i da se proširi.

Suočavanje s prošlošću je veoma teško kada onlajn mediji i društvene mreže izlažu ljude slikama i iskazima iz skorijih ratova i ratnih zločina. Oni cirkulišu stalno, što znači da se oni koji su preživeli ratove stalno suočavaju s onim što uporno pokušavaju da zaborave.

Arbios Krieziu (Kryeziu), stručnjak za društvene mreže na Kosovu, ističe da suočavanje s prošlošću u onlajn medijima i na društvenim mrežama može da bude veoma teško, naročito kada su emotivne rane još uvek sveže.

Govoreći o digitalizaciji, Krieziu ističe da društvene mreže svima pružaju priliku da se izraze, da slobodno pamte i komentarišu, i da je ovo u principu pozitivno. Međutim, prema njegovom mišljenju, kada je reč o pričama o prošlosti, uređivanje komentara na takve priče i na društvenim mrežama predstavlja problem.

On govori o kontrolisanju netolerantnih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama, naročito na Fejsbuku.

„Kada primetimo da neko (nečiji profil) stalno komentariše uvredljivim jezikom ili pokušava da podstakne mržnju, isprva je potrebno upozorenje. Ako se komentari nastave, uz uvredljiv rečnik, postoji opcija ‘sakriti’ [njihove komentare od javnosti]“, zapaža Krieziu.

„Ako se nastave i dalje, možete da izbrišete komentare te osobe [na Fejsbuku], i na kraju da blokirate profil te osobe i tako je sprečite da kometariše.“ On dalje objašnjava da ako situacija eskalira mogu da se preduzmu i dalji koraci, poput prijavljivanja Fejsbuk administratorima, koji mogu da ugase taj profil.

Trina Binaku iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da je digitalno doba trebalo da pruži instrument podrške procesu suočavanja s prošlošću. Digitalizacija priča i svedočenja može da pomogne u iznošenju određenih tema vezanih za rat na Kosovu. Međutim, većina članaka na društvenim mrežama, naročito na portalima, sadrži materijale koji bi uznemirili mnoge ljude koji su i dalje pod utiskom ratova.

„[Društvene mreže i onlajn platforme] usporavaju procese [zalaganja] nebavljenjem [ratnom prošlošću] uz profesionalnu etiku. Kosovsko društvo i dalje pati od kolektivne traume. Dakle, treba da obratimo posebnu pažnju na to kako da pristupimo takvim pitanjima, uvek imajući na umu kako bi neke priče mogle da utiču na ljude koji su pretrpeli ratne zločine počinjene [na Kosovu] 1998. i 1999. godine“, kaže Binaku.

Prema njenom mišljenju, priče koje se odnose na prošlost a koje se objavljuju na onlajn medijskim portalima privlače najdiskriminatornije komentare. Ona je izjavila da uvredljivi komentari treba da se rešavaju u skladu sa zakonom, i da su portali u obavezi da ih izbrišu.

U martu 2019. godine Evropska komisija je, u saradnji s najvećim kompanijama društvenih mreža na svetu, uključujući Fejsbuk, Tviter, Jutjub, najavila da će usvojiti kodeks ponašanja obavezan za sve članice EU, sa ciljem bavljenja ilegalnim govorom mržnje onlajn (i oflajn).[1]

Uvredljivi komentari, naročito sa rasističkim ili ksenofobičnim sadržajem, uključujući „negiranje zločina ili ozbiljnu trivijalizaciju zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina“,  smatraju se kažnjivim prekršajima prema aktima usvojenim pod titulom IV EU Sporazuma (videti Okvirnu odluku Saveta br. 2008/913/JHA Evropskog saveta, 28. novembra 2008. o „borbi protiv određenih oblika i izraza rasizma i ksenofobije putem krivičnog zakona“).[2]

Ove zakonske mere bi trebalo da primenjuju i zemlje Zapadnog Balkana; pošto je u pitanju region koji je prošao kroz rat i želi da se integriše u EU, trebalo bi da se primora da sankcioniše sav govor mržnje.

Da zaključimo, možemo da kažemo da je digitalno doba značajno olakšalo komunikaciju među ljudima, olakšalo je pristup informacijama u stvarnom vremenu, pa opet je otežalo suočavanje s prošlošću. Sakog dana društvene mreže i onlajn portali izlažu ljude postkonfliktnih društava pričama ili fotografijama njihove bolne ratne prošlosti. Za generacije koje su iskusile razarajuće ratove u bivšoj Jugoslaviji to može da znači „ponovno proživljavanje“ ratnih događaja. Posledično, ovo može veoma da utiče na bes i ozlojeđenost u odnosu na subjekte za koje komentarišu. Mlađe generacije su, s druge strane, „umerenije“ u svojim pozicijama i komentarima. Ako se oslanjamo na stanovište da „vreme leči sve“, možemo da se nadamo da će, kako godine budu prolazile, buduće generacije proizvoditi manje uvredljivog rečnika u odnosu na sadašnje generacije.

Besnike Salihu je iz Prištine i piše vesti o političkim i društvenim temama već 14 godina, od kojih je proteklih deset urednica sajta Telegrafi.com. Salihu ima diplome osnovnih i master studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Prištini, koje je završila 2006. i 2009. godine.

 

FILTER

PROČITAJTE I OVO

Šta je Balkan.Perspectives?

Časopis Balkan.Perspectives je časopis koji se bavi suočavanjem sa prošlošću (DwP) na Zapadnom Balkanu. Izdaje ga forumZFD na četiri (4) jezika i on predstavlja saradnju između Bosne i Hercegovine, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije. Ovaj časopis osigurava platformu za lokalne aktere u cilju podrške konfliktno osjetljivog diskursa o pitanjima vezanim za nedavnu prošlost. Nuđenjem različitih perspektiva o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću iz cijele regije, ovaj časopis se nastoji boriti protiv stereotipa i etnocentričnih narativa, potaći na kritičko razmišljanje i širu debatu, te ojačati konstruktivne pristupe suočavanju sa prošlošću.


Možete se pretplatiti na časopis elektronskim putem tako što ćete poslati e-mail na adresu balkan.perspectives@forumzfd.de.


Pozdravljamo i cijenimo vaša mišljenja i povratne informacije i nadamo se da ćete ovaj časopis smatrati vrijednim resursom.



  Newsletter

BALKAN.PERSPECTIVES