ISSUE 13
Autor: Žaneta Zdravkovska

Istina neispričana na vreme je gora od laži

Transparentnost institucija u Bitolju se popravlja. Neke od njih čak imaju portparole koji održavaju konferencije za štampu i većina onih na vlasti javlja se na telefonske pozive novinara. Međutim, lokalni novinari se i dalje muče da brzo prikupe neophodne informacije. Kako živimo u doba elektronskih medija, novinari bi trebalo da dolaze do informacija brzo, i, što je najvažnije, zvanični odgovori na upite medija trebalo bi da budu celoviti. U tom smislu, institucije i novinare i dalje čeka mnogo posla.

Ovo je mišljenje većine novinara iz Bitolja, malog grada na jugu Republike Severne Makedonije, koji se smatra jednim od najvažnijih uporišta novinarstva u čitavoj zemlji. Uprkos teškim vremenima za medije u ovoj državi, iz Bitolja i dalje izveštavaju jedna televizijska stanica, jedna radio stanica, pet novinskih kuća, tri onlajn portala i sedam individualnih dopisnika. U prošlosti je Bitolj imao više od 250 medijskih radnika, a trenutno ih ima oko 50.

Novinari nisu alatka koja služi državnoj agendi

„Veoma je važno za nas da nateramo institucionalne vlasti, nezavisno od njihovih političkih pripadnosti, da razumeju da novinari ne treba da se koriste kao alatka za postizanje političkih ciljeva ili manipulacije. Novinari bi trebalo da budu otvoreni, transparentni i odgovorni”, rekla je  Aneta Blaževska, koja radi kao novinarka već 22 godine.

Pet iskusnih novinara iz Bitolja, koji se bave novinarstvom već više od dve decenije, otkrilo je u intervjuima sprovedenim za ovaj članak da vide državne institucije koje u prethodne tri godine vodi SDSM kao transparentnije od onih pod vladom VMRO-DPMNE-a. No, i dalje ima da se radi.

„Ne znam da li je bilo drugih primera ovoga u našoj opštini ili okolnim krajevima u XXI veku, ali pod prethodnom lokalnom vlašću u Bitolju, kada je Vladimir Taleski bio gradonačelnik, nisam bila pozvana ni na jednu konferenciju za štampu u opštini, niti na bilo koju drugu njegovu aktivnost. Pretpostavljam da je to bilo zato što sam mu prethodno postavljala nezgodna pitanja, na koja je direktno odbijao da odgovori, i zato što sam potom dovela u pitanje njegovo ponašanje, na šta je on odreagovao nezgodnim komentarima“, rekla je Emilija Misirlievska, novinarka i dopisnica TV „Telma“.

Iskustvo Blaževske sa prethodnim lokalnim vlastima je slično. „Bila sam isključena iz svih opštinskih događaja više od tri godine zbog svog objektivnog i kritičkog pristupa pitanjima i događajima“, rekla je.

Kad je reč o trenutnoj vladi, dodala je da, uprkos tome što komunicira sa određenim portparolima, ponekad ne dobija odgovor na svoje pitanje po nekoliko nedelja ili čak mesecima. „Oni ne odgovaraju jer im to ne ide u korist“, kaže. Stevče Mitrevski, dugogodišnji dopisnik  MTV-a, smatra da je javno preduzeće „Niskogradba“ iz prethodne vlasti klasičan primer nedostatka transparentnosti. Odgovorna lica na čelu ovog preduzeća izbegavala su da odgovore na pitanja o svojim poslovanjima iako ih finansiraju poreski obveznici. Martin Nikolovski iz Bitolja, student novinarstva iz Ankare u Turskoj, koji je već radio za nekoliko medijskih kuća u Severnoj Makedoniji, pitao je Agenciju za audio i audio-vizuelne usluge pre nekoliko godina za javnu informaciju i nije dobio odgovor. Ove godine je dobio odgovor na informaciju koju je tražio u roku od dva dana.

Novinari TV „Tera“ dobila su odgovore od svih trenutnih institucija vlasti koje su kontaktirali. Međutim, Stevo Bašurovski, urednik i iskusni novinar, kaže da je opširnost ovih odgovora potpuno druga stvar.

„Trenutna vlast pokušava da popravi svoju transparentnost. Pitanje koje ostaje je do koje mere prikupljene informacije treba koristiti u vreme kada se medijske kuće uglavnom bave količinom pistaća koje je neko pojeo o državnom trošku i pretvaranjem ovih priča u sapunice. Sposobnost medija da prikupi odgovore se popravlja, ali doživljaj javnosti je da su mediji više fokusirani na iznošenje sitnih političkih prevara nego na sadržajno izveštavanje“, kaže Bašurovski.   

Sve vlade isto reaguju na nezgodna pitanja – nezgodno

Bez obzira na političke partije kojima pripadaju, političari teže da reaguju na nezgodna pitanja na isti način – nezgodno. Neki su suzdržani, dok su drugi eksplozivniji. Blaževska kaže da su „ili besni ili arogantni“. Misirlievska kaže da svi zvaničnici shvataju nezgodna pitanja vrlo lično, a Mitrevski smatra da „ako ne reaguju odmah, potrude se da nakon događaja saznaju za koju medijsku kuću radi novinar“. Bašurovski kaže da „ako nešto ne ide po njihovoj volji, pokušaju da teraju vodu na svoju vodenicu“. Sa delimično drugačijim pogledom na situaciju, Nikolovski kaže da novinari zaista umeju da budu noćna mora za zvaničnike; međutim, za razliku od prošlosti kada su novinari bili javno degradirani zbog postavljanja nezgodnih pitanja, danas zvaničnici uglavnom odgovaraju na pitanja medija.  

Novinarima iz Bitolja je teže da dobiju informacije od javnih institucija smeštenih u Skoplju nego što je njihovim kolegama koji rade u glavnom gradu. Preko trideset javnih institucija radi u Bitolju, neke su opštinske, a neke spadaju pod nadležnost ministarstava. Svega šest njih ima portparole. Procesi decentralizacije se godinama primenjuju, ali javne institucije su i dalje centralizovane. Kada novinari traže informacije, upućuju ih na centralne institucije u Skoplju. Od 16 ministarstava, samo je Makedonska agencija za informisanje objavila imena i kontakte (17) portparola na svom sajtu. U većini ministarstava, Odeljenja za odnose sa javnošću su izabrala osobe koje nisu portparoli na mesto referenta za informisanje. Objavljuju fiksne brojeve telefona i imejl adrese, ali ovih dana se na fiksne telefone retko ko javlja, što otežava komunikaciju.

Od trideset institucija u Bitolju, svega njih šest ima portparole

Komunikacija je laka sa Opštinom Bitolj, Kombinatom za rudarstvo i energetiku, Odeljenjem za unutrašnje poslove, Univerzitetom „Sv. Kliment Ohridski“, Kliničkim centrom „Dr Trifun Panovski” i Kulturnim centrom jer sve ove bitoljske institucije imaju portparole. Predstavnici ovih institucija su izjavili u intervjuima da im je glavni cilj da ne prećutkuju istinu.

„Istina je jedini način da se suočimo sa realnošću. Ja nikad ne potiskujem informacije“, rekao je Metodija Kunovski. On je predstavnik Kombinata za rudarstvo i energetiku „Bitolj“, gde je godinama, za razliku od sada, komunikacija bila vrlo centralizovana. Portparolka Opštine Bitolj, Emilia Sarafska, rekla je da je nemoguće izbeći nezgodna pitanja. „Deljenje određenih informacija ne mora uvek da bude u interesu institucije. Ipak, transparentnost i iskrenost su bolji od laži“, rekla je Sarafska.

Portparoli imaju određeno radno vreme, ali novinari rade u svako doba dana, no oni se ipak trude da odgovore na upite u najkraćem roku.

 

„Ministarstvo unutrašnjih poslova uvek šalje odgovor bez obzira na to da li je pitanje postavljeno telefonom, imejlom, preko Fejsbuka ili Vibera. [Ministarstvo unutrašnjih poslova] odgovara odmah, istog dana, u najkraćem mogućem roku, ako pitanje ne zahteva statističke podatke koji se ne mogu odmah pružiti. Međutim, pokušavamo da odgovorimo čak i na te zahteve za nekoliko sati ili, najkasnije, sledećeg dana“, rekla je Sanja Stamatova, portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova.

Portparoli kažu da postoji mnogo pogrešnih informacija i spinova ovih dana. Kunovski objašnjava da je javni interes Kombinata za rudarstvo i energetiku „Bitolj“ uvek bio veoma visok, ali da drugačiji ili promenjeni politički interesi ne mogu i ne smeju da diktiraju medijske narative. Sarafska kaže da jeste bilo slučajeva kada su novinari tražili objašnjenje ili interpretaciju, a onda upotrebili njen citat van konteksta (ponekad kao naslov članka koji aludira na nešto drugo). Dešavalo se da kaže novinarima iz Skoplja da je gradonačelnik Bitolja zauzet i da ne može da ih vidi u narednih 48 sati a da su oni potom javno kritikovali gradonačelnika što nije našao vremena da se sretne sa njima.

Novinari i portparoli priznaju da imaju zajednički cilj – tačno i provereno iznošenje informacija u javnost. Zbog toga oni profesionalno sarađuju. Međutim, u nekim slučajevima provode svoje slobodno vreme zajedno i druže se. Prema portparolima, svako od njih je počeo kao novinar i znaju koliko je težak novinarski posao.

 

Žaneta Zdravkovska iz Bitolja radi kao novinarka već 20 godina. Počela je svoju karijeru kao reporterka na lokalnim TV stanicama „Orbis“ i „Medi“, a od tada je radila kao dopisnica  nacionalnih novina „Dnevnik“, „Vest“ i „Utrinski Vesnik“ te za „Radio Slobodna Evropa“. Trenutno radi kao novinarka za lokalni portal Apla.mk i kao saradnica na nacionalnom portalu Sakamdakazham.mk. Koordinatorka je za Udruženje novinara Bitolja i Prilepa, i dobitnica nekoliko novinarskih nagrada.

FILTER

PROČITAJTE I OVO

Šta je Balkan.Perspectives?

Časopis Balkan.Perspectives je časopis koji se bavi suočavanjem sa prošlošću (DwP) na Zapadnom Balkanu. Izdaje ga forumZFD na četiri (4) jezika i on predstavlja saradnju između Bosne i Hercegovine, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije. Ovaj časopis osigurava platformu za lokalne aktere u cilju podrške konfliktno osjetljivog diskursa o pitanjima vezanim za nedavnu prošlost. Nuđenjem različitih perspektiva o temama vezanim za suočavanje sa prošlošću iz cijele regije, ovaj časopis se nastoji boriti protiv stereotipa i etnocentričnih narativa, potaći na kritičko razmišljanje i širu debatu, te ojačati konstruktivne pristupe suočavanju sa prošlošću.


Možete se pretplatiti na časopis elektronskim putem tako što ćete poslati e-mail na adresu balkan.perspectives@forumzfd.de.


Pozdravljamo i cijenimo vaša mišljenja i povratne informacije i nadamo se da ćete ovaj časopis smatrati vrijednim resursom.



  Newsletter

BALKAN.PERSPECTIVES